1) Pinot Noir (Francuska, SAD, Čile, JAR, Australija, Novi Zeland)
Tipični uslovi: hladniji do umereni klimat, dobro drenirana tla, niži prinosi.
Stil: svetlije boje, višnje/trešnje, visoka kiselina, fini tanini; premium primerci dobijaju kompleksnost (zemljane note, začini) i potencijal odležavanja.
Francuska – Burgundija (Bourgogne)
Regionalno: Bourgogne (jednostavniji, lakši stil).
Viši nivoi kvaliteta: Village (npr. Gevrey-Chambertin, Nuits-Saint-Georges, Beaune, Pommard), Premier Cru, Grand Cru. Ovo je kanonska kvalitativna piramida Burgundije.
SAD
Kalifornija: Los Carneros (Pacifik hladi), Santa Barbara County.
Oregon: Willamette Valley – hladniji, idealan za PN
Čile
Casablanca Valley – pionirski hladan priobalni region (magla, hladne struje), odličan za PN i Sauv. Blanc.
Južnoafrička Republika
Walker Bay – jedno od najhladnijih područja; PN daje elegantne stilove na obali.
Australija
Yarra Valley (visina + hladniji džepovi), Mornington Peninsula (maritimni uticaj; najzastupljenija sorta upravo PN).
Novi Zeland
Martinborough (Severno ostrvo), Marlborough (Južno ostrvo – PN iz hladnijih delova), Central Otago (kontinentalniji, često koncentrisan PN).
2) Zinfandel / Primitivo (ista sorta, različito ime)
SAD: Zinfandel (Kalifornija), često zreliji, punijeg tela.
Italija (Puglia): Primitivo – od voćnih IGT stilova do ozbiljnih DOC/DOP cuvée-a. Puglia je „peta čizme“
3) Bordoške sorte i mešavine: Merlot & Cabernet Sauvignon
Francuska – Bordeaux
Desna obala (hladnija/glinovitija): Merlot dominira – Saint-Émilion (AOC + Grand Cru), Pomerol (nema klasifikacije, ali vrhunski status).
Leva obala (toplija/šljunkovita): Cabernet Sauvignon dominira – Médoc (uklj. Pauillac, Margaux, Saint-Julien), Graves/Pessac-Léognan.
Bordeaux/Bordeaux Supérieur: regionalne oznake; „Supérieur“ ne znači automatski „bolje“, već strožija pravila (alkohol, prinos…).
Klasifikacije koje se često javljaju na etiketi (leva obala):
1855 Grand Cru Classé (Médoc + slatki Sauternes/ Barsac + jedan Graves crveni (Haut-Brion)); podela u 5 razreda – istorijska i dalje referentna.
SAD: Napa & Sonoma; u Napi se često susreću AVA-e Oakville, Rutherford, Calistoga
Čile: Central Valley (šire), Maipo/Colchagua/Cachapoal/Maule – Cab Sauv daje odlične rezultate; Maule & Maipo su često istaknuti za kvalitet.
JAR: Stellenbosch – premium Cab/Merlot blendovi; Cape Blend
Australija: Margaret River – referenca za cab/merlot blendove (zapad zemlje).
4) Syrah / Shiraz (ista sorta, drugačiji stil na etiketi)
Novi Zeland: Hawke’s Bay – topli džep, poznat po Cabernet–Merlot mešavinama (Gimblett Gravels).
Francuska – severni Rhône: Côte-Rôtie, Hermitage, Crozes-Hermitage – Syrah je jedina crna sorta severnog Rhône-a; stil elegantan do snažan, biber, masline, ljubičica.
Francuska – južni Rhône (GSM mešavine): Côtes du Rhône, Côtes du Rhône Villages (više pravila, bolji kvalitet), Châteauneuf-du-Pape (vrh apelacije). Za CdR Villages: Grenache je obavezan stub u crvenim mešavinama, a Grenache+Syrah+Mourvèdre moraju činiti ≥66%.
Australija: Barossa Valley (pun, zreo Shiraz), Hunter Valley (različit stil); „Shiraz“ na etiketi obično signalizira toplije, zrelije profile.
5) Gamay (Beaujolais)
Burgundski „južni džep“ – Beaujolais:
Beaujolais (regionalno) → Beaujolais-Villages → Crus (10 sela; Fleurie kao primer).
Stil: vrlo voćan (maline, trešnje), niske tanine, često carbonic/semi-carbonic maceration za svežinu i „bubblegum“ note.
6) Grenache / Garnacha
Francuska: Južni Rhône – Côtes du Rhône (Villages), Châteauneuf-du-Pape.
Španija: Priorat (Catalunya), Rioja, Navarra; u Rioja mešavinama često doprinosi toplini i začinskoj dimenziji.
Australija: Barossa i McLaren Vale (često GSM).
7) Tempranillo (Španija)
Rioja DOCa: ključni „labeling“ termini su Joven, Crianza, Reserva, Gran Reserva – opisuju minimalno odležavanje u drvetu i boci pre puštanja u promet (npr. Crianza tinto: min. 2 godine, od čega ≥1 u bariku; Gran Reserva tinto: ukupno 5 godina, ≥2 u hrastu i ≥2 u boci). Pravila se objavljuju od strane Consejo Regulador DOCa Rioja.
Ribera del Duero: snažniji stil, često više novog hrasta.
Navarra: i crvena i rosé tradicija.
Napomena (2025): Rioja je nedavno omogućila niže minimalne alkohole za deo vina i nove dobrovoljne oznake (npr. „early harvest“), bez promene temeljnih definicija za Crianza/Reserva/Gran Reserva.
8) Carmenère, Malbec, Pinotage (tri „nacionalna simbola“)
Carmenère – Čile: istorijski francuska, danas simbol Čilea; najbolje u toplijim dolinama sa hladnim noćima (npr. Colchagua/Cachapoal).
Malbec – Argentina: Mendoza je referenca; stil od voćnog do ozbiljnog, često sa hrastom.
Pinotage – JAR: autoktona (Pinot Noir × Cinsault).
Cape Blend = mešavina zasnovana na Pinotage-u (Pinotage je glavni/deo 30–70% prema „Pinotage Association“ preporukama i praksi takmičenja; termin nije zakonska AOP kategorija, ali je industrijski standard).
9) Italija: pet važnih crnih sorti i njihove apelacije
Nebbiolo – Pijemont: Barolo i Barbaresco (DOCG) – visoka kiselina, jaki tanini, katran/ruža; dugo odležavanje.
Barbera – Pijemont: Barbera d’Asti – viša kiselina, manje tanina; voćnost, često bez teškog hrasta.
Corvina – Veneto: Valpolicella porodica stilova:
Valpolicella (osnovni),
Ripasso (ponovna fermentacija preko kljuka Amarone/sa dodatkom Amarone do 15% – stil i pravila definiše konzorcijum),
Amarone della Valpolicella (suvo, od appassimento grožđa),
Recioto della Valpolicella (slatko, appassimento).
Sangiovese – Toscana:
Chianti (DOCG), Chianti Classico DOCG (istorijsko „jezgro“ – „Classico“ = originalno područje; današnja pravila npr. Sangiovese ≥80%).
Brunello di Montalcino DOCG – 100% Sangiovese (Brunello), dugo odležavanje, najprestižnije.
Montepulciano – Abruzzo: Montepulciano d’Abruzzo (DOP/DOC) – duboko obojeno, mekši tanini, voćno-začinsko.
10) Languedoc-Roussillon (Occitanie) i IGP „Pays d’Oc“
Ogromna i raznovrsna oblast juga Francuske; u WSET 2 se često pominje IGP Pays d’Oc (nekada „Vin de Pays d’Oc“) kao izvor dobre vrednosti i jasnog „varietalnog“ etiketiranja (Merlot, Cab, Syrah, Grenache, itd). Na etiketi traži IGP Pays d’Oc ili samo Pays d’Oc.
11) Južni Rhône – kako čitati hijerarhiju
Côtes du Rhône → Côtes du Rhône Villages (stroža pravila, veći udeo GSM; Grenache obavezan stub u crvenima) → Côtes du Rhône Villages + ime sela → Cru (npr. Châteauneuf-du-Pape, Gigondas, Vacqueyras…)
Mini-kviz (10 pitanja za brzu proveru)
Koja regija nije tipična za Pinot Noir?
A) Santa Barbara County B) Pommard C) Los Carneros D) Stellenbosch
Odgovor: D (Stellenbosch je pre za Cab/Merlot, Pinotage).Koji je tačan redosled burgundske piramide?
A) Village → Regional → Premier Cru → Grand Cru
B) Regional → Village → Premier Cru → Grand Cru
Odgovor: B.„Classico“ u Italiji znači:
A) Vino je odležalo duže u hrastu
B) Vino dolazi iz istorijskog, izvornog dela apelacije
Odgovor: B.Koja oznaka u RIOJA ima najkraće propisano odležavanje?
A) Joven B) Crianza C) Reserva D) Gran Reserva
Odgovor: A (Joven nema obavezno odležavanje u hrastu).Koja NZ regija je referenca za Cabernet–Merlot mešavine?
A) Marlborough B) Hawke’s Bay C) Central Otago D) Martinborough
Odgovor: B.Kome pripada Châteauneuf-du-Pape?
A) Severni Rhône B) Južni Rhône
Odgovor: B. (Cru nivo južnog Rhône-a)Koja je „nacionalna“ sorta Argentine?
A) Malbec B) Carmenère C) Pinotage
Odgovor: A.Cape Blend u JAR podrazumeva:
A) Mešavinu sa Pinotage kao glavnom komponentom
B) 100% Pinotage
Odgovor: A. (Pinotage tipično 30–70%).Valpolicella Ripasso nastaje…
A) Sušenjem grožđa (appassimento)
B) Ponovnom fermentacijom preko tropa Amarone/uz dodatak Amarone dela
Odgovor: B.Koja kombinacija je na levoj obali Bordoa?
A) Pomerol i Saint-Émilion
B) Pauillac i Margaux
Odgovor: B. (Pomerol/SE su desna obala).