Bordeaux – Bordo: Vodič kroz najpoznatiju vinsku regiju

Bordo regija (Bordeaux) – Osnove

Vinska regija Bordo (Bordeaux) je poznat kao vodeći proizvođač crvenih vina, sa prestižnom globalnom reputacijom. Region se prostire na preko 120.000 hektara, nadmašujući ukupnu površinu vinograda u Južnoj Africi. Klima i zemlja Bordoa pogoduju i crvenim i belim sortama grožđa, ali otprilike 90% njegove proizvodnje čini crveno vino, opšte poznato kao klaret.

Apelacije i Terroir

Bordo je podeljen na oko 60 različitih apelacija (AOC – Appellation d’Origine Contrôlée), svaki sa jedinstvenim karakteristikama i stilovima, neke od najpoznatijih su Pauillac, Pomerol, Saint-Emilion i Sauternes. Ušće Žirond (Gironde) deli Bordo na dve glavne oblasti: levu i desnu obalu, na koju utiču reke Dordonja (Dordogne) i Garona (Garonne), koje igraju ključnu ulogu u klimi i tlu ovog područja. Na levoj obali je pretežno šljunkovito zemljište, koje favorizuje Kabernet Sovinjon i omogućava mu kasniju berbu što dovodi do izraženije taninske strukture. Dok je na desnoj obali glinovito zemljište koje više odgovara za Merlot, ova vina su često blaža i jednostavnija u odnosu na vina sa leve strane. U pomorskoj klimi, mešanje omogućava vinarima da iskoriste najzdravije grožđe svake berbe, prilagođavajući svoje jedinstvene metodologije za svaku sortu. Proces kupažiranja se sastoji od nekoliko faza, počevši od inicijalne verifikacije berbe do prve fermentacije, sa redovnim degustacijama koje služe da ukažu na pristup. Ovaj dinamični proces omogućava vinarima da prave prepoznatljiva vina koja odražavaju i karakteristike grožđa i uslove svake godine. Klasifikacije iz 1855. godine, prema kojoj ima pet “Prvih rastova” (Frist grow), i dalje su referentna tačka za kvalitet.

Sažetak

• Klima: Umereno okeanska klima sa blagim zimama i toplim letima. Reka Žironda i njeni rukavci (Garona i Dordonja) moderiraju temperaturne oscilacije i obezbeđuju vlagu.
• Tlo: Sastoji se od šljunka, krečnjaka, peska i gline, što omogućava uzgoj različitih sorti grožđa u zavisnosti od podregije.
• Položaj: Vinogradi su često smešteni na brežuljcima radi optimalne izloženosti suncu i drenaže.

Leva obala:

• Medok (Haut-Médoc, Pauillac, Margaux, Saint-Julien, Saint-Estèphe).
• Grave (Pessac-Léognan, Sauternes i Barsac za slatka vina).

Desna obala:

• Sent Emilion (Saint-Émilion), Poemerol (Pomerol), Fronsac.

Entre-Deux-Mers:

Područje između reka Garona i Dordonja, poznato po belim vinima.

Sorte grožđa

Primarne sorte grožđa u Bordou su Kabernet Sovinjon (Cabernet Sauvignon) i Merlot, a druge kao što su Kabernet Frank (Cabernet Franc), Peti Verdo (Petit Verdot), Malbek (Malbec), Karmenere (Carménère) i razno belo grožđe kao što su Sovinjon blank (Sauvignon Blanc), Muskatel (Muscadelle) i Semiion (Sémillon) takođe igraju značajnu ulogu. Bordo vina su tipično mešavine više sorti grožđa, u suprotnosti sa burgundskim jednosortnim vinom. Proces mešanja je ključan i može trajati od 6 do 18 meseci, u zavisnosti od berbe i pristupa vinara.

Razumevanje stilova Bordoa

Poznavanje razlika između vina sa leve i desne obale je od suštinskog značaja za otkrivanje ličnih preferencija u Bordou. Umetnost kupažiranja omogućava vinarima da se prilagode različitim uslovima svake godine obezbeđujući najbolji kvalitet vina. Neretko se proces mešanja vina odvija do samog flaširanja kako bi se dobio najbolji rezultat iz date godine.
Bordo je dom nekih od najprestižnijih vinarija na svetu:

• Čuvena vina:
  • Château Margaux
  • Château Lafite Rothschild
  • Château Latour
  • Château Mouton Rothschild
  • Château Haut-Brion
• Desna obala:
  • Château Cheval Blanc
  • Château Pétrus
• Sauternes:
  • Château d’Yquem (čita se Šato di Kem), čuveno slatko vino.
• Apelacija Sauternes je poznata po proizvodnji slatkih vina od grožđa zahvaćenog plemenitom plesni (Botrytis cinerea).

Istorija i kultura

Bordo ima dugu istoriju proizvodnje vina koja datira još iz rimskog doba, kada su Rimljani zasadili prve vinograde u regionu. Tokom srednjeg veka, Bordo je bio pod engleskom vlašću, što je značajno doprinelo razvoju trgovine vinom. Engleski plemići su cenili bordoška vina, posebno ona iz apelacije Medok. U 17. veku, Holanđani su odigrali ključnu ulogu u isušivanju močvara kako bi stvorili nove vinograde u oblasti Medoka.
Kultura vina u Bordou duboko je ukorenjena u lokalnom identitetu. Grad Bordo, poznat kao “svetska prestonica vina”, domaćin je sajmova poput Vinexpo-a i ima muzej vina La Cité du Vin, posvećen globalnoj vinskoj baštini. Bordo proizvodi više od 700 miliona boca vina godišnje, uključujući sve od pristupačnih vina do luksuznih kolekcija.

Klasifikacija Premier Cru

Klasifikacija Premier Cru iz 1855. godine je jedna od najvažnijih referentnih tačaka u svetu vina i ključni deo istorije Bordoa. Ova klasifikacija je nastala na zahtev Napoleona III za potrebe izložbe u Parizu te godine, s ciljem da se predstave najbolja vina Bordoa međunarodnoj publici. Odluku o rangiranju doneli su trgovci vinom, zasnivajući svoju procenu na tadašnjoj reputaciji vina i njihovoj tržišnoj ceni, koja je smatrana pokazateljem kvaliteta.
Klasifikacija iz 1855. odnosi se na vina iz regije Medok (izuzev Château Haut-Brion iz Gravesa) i slatka vina iz Sauternes i Barsaca. Vinarije su podeljene u hijerarhiju od pet nivoa (crvena vina) i tri nivoa (slatka vina). Najviši nivo je Premier Cru, što znači “prvi rast” ili “prvi rang”. Klasifikacija iz 1855. zadržala je svoju strukturu skoro nepromenjenom, osim jedne izuzetne promene iz 1973. godine, kada je Château Mouton Rothschild unapređen iz Deuxième Cru (Drugi rast) u Premier Cru.

Zanimljivosti

Château d’Yquem 1811: Boca ovog slatkog belog vina iz regiona Sauternes u Francuskoj prodata je za 117.000 dolara, čime je postala najskuplja boca belog vina ikada prodata.

Sorte grožđa Malbek i Karmenere koje su danas poznate po uzgoju u Južnoj Americi, konkretno Argentini i Čileu, poreklo vuku iz Francuske i to iz Bordo-a i Jugozapadne regije. Malbec se i danas u manjoj količini uzgaja u regiji Kahor (Cahors), gde je poznat kao “Cot” ili “Auxerrois”. Karmenere je dobio ime po francuskoj reči “carmin” zbog boje.
Nakon filoksere (Phylloxera) koja je zadesila Evropske vinograde sredinom 19. veka i opustošila skoro sve, za ove dve sorte se smatralo da su nestale. Na sreću, krajem 20. veka sorte su pronađene u Južnoj Americi gde su se prilagodile Teroaru i opet zasijale punim sjajem, pa je tako danas Malbek najpoznatiji u Mendozi u Argentini dok je Karmenere najzastupljeniji u Colchagua Valley i Maipo Valley u Čileu.
Manje količine se proizvode i danas u Bordou za potrebe dodavanja tj kupažiranja.